Игра чини малишане паметним!

             Нова студија Универзитета у Колораду показала је да присиљавање деце да се баве спортом, одлазе на часове клавира и да присилно раде домаће задатке може да негативно делује на њихове успехе у образовању. Са друге стране, играње у парку, на ливади, у дворишту…без икаквих правила, препуштени слободи ума и маштања подстичу дечји развој. С тога, родитељи, учитељи размислите на који начин приближавате деци образовање, нико од нас не жели да им се учење, школа, обавезе „смуче“. Предлажем свима онима који  се буду пронашли у овом тексту да прочитају изваредну књигу Александра Нила „Слободна деца Самерхила“ , променићете мишљење о свом учитељству и родитељству. 

             Професор Јуко Мунаката, аутор студије, објаснио је да неструктуиране активности, оне које се одвијају слободно, подстичу развој дечјих способности које им помажу да испуне своје циљеве без помоћи одраслих. Тачније, покрећу развој когнитивних способности. Оне су веома важне за децу, когнитивна контрола им олакшава свакодневне активности, захваљујући њој деца не остају „заглављена“ у једној истој активности, без могућности да искажу љутњу или испоље задовољство. Когнитивна контрола у психологији означава контролу над когнитивним процесима, памћењем, закључивањем, уочавањем проблема и његовим решењем.

               Према речима професора Мунакате, когнитивна контрола, која се успоставља у детињству, кључно одређује успех у образовању, здравље, материјални статус и морално понашање деце. 

             Ова студија је објављена у часопису „Frontiers in Psychology“, једна је од првих која се бави темом структуралних активности и њиховим утицајем на развој деце. Ова тема је у последње време веома честа у онлајн дебатама између ригидних и „слободнијих“ родитеља. Ово су друштвено важна питања, честа у друштвеним односима и необавезним разговорима родитеља, зато је битно да се истраживања о њима битно развијају, без обзира колико питања била компликована и тешка за истраживање (Све се може, кад се хоће).

           У овом истраживању учествовало је 70 родитеља чија деца имају 6 година. Током једне недеље праћене су активности деце, које су биле подељене на структуиране и неструктуиране. Класификација активности је учињена на основу поделе која важи у економској науци и то је, како су рекли аутори студије, најбоља класификација.

           У структуиране активности убројени су свакодневни физички послови, верске активности и све оне радње које подлежу правилима. Док, у мање структуиране активности спадају слободне игре са вршњацима, дружење, читање и време које деца проводе користећи разне медије. Спавање, једење и одлазак у школу искључени су из истраживања.

          Резултати су показали да деца која су се бавила слободнијим активностима имају развијеније когнитивне способности. Један од проблема студије било је питање да ли „медијско време“ треба да буде укључено у структуиране активности. Када се овај параметар био искључио из истраживања резултати су били исти.

 

 

Извор: http://www.detinjarije.com

 

О распусту… ;)

Иако треба да пропагирам и инсистирам учење на распусту због професије коју „заступам“ 🙂 ипак се не слажем са тим у потпуности. Сматрам да деца на распусту треба да уживају, одморе се од школских дана, пошто као што сви знамо да највише на свету воле слободу а у школи су као у војсци (зна се ко са ким седи и увек на истом месту,ретко ко користи комбинацију облика рада,обично, своди се само на фронтални, зна се,тачно, када смеју устати са столице, и томе сл. дакле, грубо речено `чиста дресура`).

     

Чак и психолози сматрају да, иако је остало нешто више од месец дана до почетка школске године, деца не треба да почну са учењем, већ да одмор до краја проведу дружећи се са вршњацима и родитељима, боравећи што више напољу, радећи оно што воле, како би „напунили батерије“ јер ће их током целе године чекати низ обавеза, одговорности и школско градиво.

Летњи распуст служи деци да одахну од учења, контролних и писмених задатака, испитивања… Ђаци су заиста оптерећени у школи, предмета је доста а градиво обимно, због чега током распуста треба да се одморе, опусте и наиграју. Ритам живота је допринео да све мање имамо времена за дружење у оквиру породице, па су деца често жељна својих родитеља при чему су летње ферије прилика да се то и надомести. Школарци врло брзо почињу да се досађују на распусту, али ни онда их не треба присиљавати да уче, већ им обезбедити да квалитетно проводе време.  На распусту се учи тако што се деци пружа могућност да усвоје разноврсне информације; било да су ишли на базен,или са Вама (родитељима) на излет, одмор, то је ствар која је њима веома битна и коју ће дуго да препричавају, најбитније је да им на што привлачнији начин испричате нешто интереснатно о месту које сте посетили или им омогућите да на том месту где боравите да доживе различите осећаје и доживљаје, то ће обогатити њихов ум а истовремено ће се релаксирати.

 

Лоше је мишљење да ђаци за време летњег распуста треба да уче како би надокнадили пропусте из претходне школске године или да читају лектире за следећу годину. То ће свакако радити када крене школска година, време је тако испланирано да се све током радних дана постигне, а ако већ морају да читају или уче онда нека НЕ буде наметнуто! Објашњава дечји психолог Н. Атанацковић

Распуст је идеална прилика да се учврсте породичне везе и сви чланови зближе и уживају у летњем распусту.