Игра чини малишане паметним!

Kids-playing-in-Park

             Нова студија Универзитета у Колораду показала је да присиљавање деце да се баве спортом, одлазе на часове клавира и да присилно раде домаће задатке може да негативно делује на њихове успехе у образовању. Са друге стране, играње у парку, на ливади, у дворишту…без икаквих правила, препуштени слободи ума и маштања подстичу дечји развој. С тога, родитељи, учитељи размислите на који начин приближавате деци образовање, нико од нас не жели да им се учење, школа, обавезе „смуче“. Предлажем свима онима који  се буду пронашли у овом тексту да прочитају изваредну књигу Александра Нила „Слободна деца Самерхила“ , променићете мишљење о свом учитељству и родитељству. 

20981372-group-of-seven-happy-running-in-the-park-kids-boys-and-girls-black-and-caucasian             Професор Јуко Мунаката, аутор студије, објаснио је да неструктуиране активности, оне које се одвијају слободно, подстичу развој дечјих способности које им помажу да испуне своје циљеве без помоћи одраслих. Тачније, покрећу развој когнитивних способности. Оне су веома важне за децу, когнитивна контрола им олакшава свакодневне активности, захваљујући њој деца не остају „заглављена“ у једној истој активности, без могућности да искажу љутњу или испоље задовољство. Когнитивна контрола у психологији означава контролу над когнитивним процесима, памћењем, закључивањем, уочавањем проблема и његовим решењем.

jumping_rope_children_animated

               Према речима професора Мунакате, когнитивна контрола, која се успоставља у детињству, кључно одређује успех у образовању, здравље, материјални статус и морално понашање деце. 

             Ова студија је објављена у часопису „Frontiers in Psychology“, једна је од првих која се бави темом структуралних активности и њиховим утицајем на развој деце. Ова тема је у последње време веома честа у онлајн дебатама између ригидних и „слободнијих“ родитеља. Ово су друштвено важна питања, честа у друштвеним односима и необавезним разговорима родитеља, зато је битно да се истраживања о њима битно развијају, без обзира колико питања била компликована и тешка за истраживање (Све се може, кад се хоће).

           У овом истраживању учествовало је 70 родитеља чија деца имају 6 година. Током једне недеље праћене су активности деце, које су биле подељене на структуиране и неструктуиране. Класификација активности је учињена на основу поделе која важи у економској науци и то је, како су рекли аутори студије, најбоља класификација.

           У структуиране активности убројени су свакодневни физички послови, верске активности и све оне радње које подлежу правилима. Док, у мање структуиране активности спадају слободне игре са вршњацима, дружење, читање и време које деца проводе користећи разне медије. Спавање, једење и одлазак у школу искључени су из истраживања.

          Резултати су показали да деца која су се бавила слободнијим активностима имају развијеније когнитивне способности. Један од проблема студије било је питање да ли „медијско време“ треба да буде укључено у структуиране активности. Када се овај параметар био искључио из истраживања резултати су били исти.

cute-funny-gif-kids-Favim.com-369458_largeindex

 

 

Извор: http://www.detinjarije.com

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

<span>%d</span> bloggers like this: