Игра чини малишане паметним!

Kids-playing-in-Park

             Нова студија Универзитета у Колораду показала је да присиљавање деце да се баве спортом, одлазе на часове клавира и да присилно раде домаће задатке може да негативно делује на њихове успехе у образовању. Са друге стране, играње у парку, на ливади, у дворишту…без икаквих правила, препуштени слободи ума и маштања подстичу дечји развој. С тога, родитељи, учитељи размислите на који начин приближавате деци образовање, нико од нас не жели да им се учење, школа, обавезе „смуче“. Предлажем свима онима који  се буду пронашли у овом тексту да прочитају изваредну књигу Александра Нила „Слободна деца Самерхила“ , променићете мишљење о свом учитељству и родитељству. 

20981372-group-of-seven-happy-running-in-the-park-kids-boys-and-girls-black-and-caucasian             Професор Јуко Мунаката, аутор студије, објаснио је да неструктуиране активности, оне које се одвијају слободно, подстичу развој дечјих способности које им помажу да испуне своје циљеве без помоћи одраслих. Тачније, покрећу развој когнитивних способности. Оне су веома важне за децу, когнитивна контрола им олакшава свакодневне активности, захваљујући њој деца не остају „заглављена“ у једној истој активности, без могућности да искажу љутњу или испоље задовољство. Когнитивна контрола у психологији означава контролу над когнитивним процесима, памћењем, закључивањем, уочавањем проблема и његовим решењем.

jumping_rope_children_animated

               Према речима професора Мунакате, когнитивна контрола, која се успоставља у детињству, кључно одређује успех у образовању, здравље, материјални статус и морално понашање деце. 

             Ова студија је објављена у часопису „Frontiers in Psychology“, једна је од првих која се бави темом структуралних активности и њиховим утицајем на развој деце. Ова тема је у последње време веома честа у онлајн дебатама између ригидних и „слободнијих“ родитеља. Ово су друштвено важна питања, честа у друштвеним односима и необавезним разговорима родитеља, зато је битно да се истраживања о њима битно развијају, без обзира колико питања била компликована и тешка за истраживање (Све се може, кад се хоће).

           У овом истраживању учествовало је 70 родитеља чија деца имају 6 година. Током једне недеље праћене су активности деце, које су биле подељене на структуиране и неструктуиране. Класификација активности је учињена на основу поделе која важи у економској науци и то је, како су рекли аутори студије, најбоља класификација.

           У структуиране активности убројени су свакодневни физички послови, верске активности и све оне радње које подлежу правилима. Док, у мање структуиране активности спадају слободне игре са вршњацима, дружење, читање и време које деца проводе користећи разне медије. Спавање, једење и одлазак у школу искључени су из истраживања.

          Резултати су показали да деца која су се бавила слободнијим активностима имају развијеније когнитивне способности. Један од проблема студије било је питање да ли „медијско време“ треба да буде укључено у структуиране активности. Када се овај параметар био искључио из истраживања резултати су били исти.

cute-funny-gif-kids-Favim.com-369458_largeindex

 

 

Извор: http://www.detinjarije.com

 

Развој графомоторике

KIDS ‘Циљ предшколског васпитања није развој специјалних знања и способности писања већ развој осетљивости за касније брже и боље савладавање писаног језика“ И. Ивић
Пустите децу да се сама облаче!
 
Учење писања почиње не када дете узме оловку и папир, већ много раније, у процесу вежбања ситне моторике шаке и еластичности покрета руке, која је важна за вешитну писања.
Поред активности које су директно усмерене на коришћење оловке постоје и многе друге, којима се утиче на развој графомоторике.

Осим класичних графомоторичких вежби корисно је подстицати и организовати и вежбе пресликавања, бојења, рада са лењиром, маказама, игре пресавијањем папира, активности са ситним комадима папира (цепкање, гужвање, лепљење…), низање перли, хватање и пребацивање из руке у руку ситних предмета, везивање чворова, игре са тестом, шивење и везење (пластичним иглама намњеним деци), закопчавање и откопчавање дугмади, свлачење и облачење, везивање пертли, самостално храњење и коришћење прибора за јело, завртање шрафова, игру боцкалицама….
Јасно је да развој графомоторике почиње далеко раније од године пре поласка у школу. Значај раног стимулисања је огроман!

Значај графомоторичких вежби

Графомоторичке вежбе су од изузетне важности и то, не само због функционалних разлога , већ утицаја на морфолошке промене у мозгу. Систематско вежбање моторике руке стимулише морфолошко и функционално формирање оних области у хемисфери великог мозга које су важне за развој говора, наводи су Анропове, у вези са бројним налазима у истраживањима Кољецове у овој области. Ово отркиће је за нашу школску праксу од невероватне важности, будући да, не само, директно упозорава на значај графомоторичких вежбања ради успешнијег освајања писмености, већ више ради убрзавања развоја говора као сигналног система преко којег се развој и учење убрзавају. Мождани анализатори и сфере одговорне за говор у коретксу, дакле могу бити убрзане графомоторичких вежбама, али, разуме се, уколкоко су оне усклађене са другим караткеристикма развоја и особинама личности детета у развоју. Графомоторичким вежбама морају се, ради тога, дати сва обележја занимљивих и изазовних активности, како би изазвале дуготрајније интересовање, јасну посвећеност активностима ове врсте и у суштини биле везане за позитивна осећања.

(Коришћен текст: Психофизичка зрелост за школу, М.Б. Атропова и М.М. Кољцова, Завод за уџбенике и настана срества, Београд, 1986.)

Предуслови за писање:

 
Да би се остварило писање неопходно је да у складној и функцијоналној вези буду следећи ситеми:
  • могућност перцепције облика
  • добра моторна контрола која подразумева усаглашен рад мишића руке, добру функцију и зрелост мишићног тонуса да би дете могло да држи оловку и да је води са неопходним ритмом промене притиска приликом писања
  • правилна координација око-рука
  • адекватна меморија

Дисфункција било којег од ових ситема доводи до прблема у извођењу графомоторичких активности.

Графомоторичке вештине пред полазак у школу

Дете пред полазак у школу треба да има развијене следеће графомоторичке вештине:
  • Дете би требало да има добру координацију покрета и успотављену латерализацију (лева или десна рука примарна).
  • поседује флескибилност шаке и прстију, правлно држи оловку, линија му је јасна, адекватног притиска;
  • по узорку зна повлачити линије од црте до црте, од тачке до тачке, равне, кружне и таласасте линије;
  • зна да прецрта геометријске облике: троугао, квадрат, ромб
  • зна написати своје име великим штампаним словима
  • усвојило је писање у смеру лево-десно

Препоруке за анализу теста графомоторичких способности предшколског детета

Процена квалитета линеације састоји се у задавању низа графомоторичких активности које испитаник трба да изврши. У току самога рада описује се како испитаник ради, како држи оловку, нуспокрете које изводи и брзина којом ради. Процењује се уједначеност притиска на хартију, назубљеност линије, одржавање правца, уједначеност при извођењу удубљења и испупчења, квалитет округлина и сл.

Истраживањима је потрврђено да је код деце од шест година нервна регулација пократа још увек недовољно развијена, што објашњава да се класичним методама увежбавања графомоторике не добијају увек жељени графомоторичке вештине. Ово повећава значај раног стимулисања свих система који су од значаја за развој графомоторике.

Изводи из текста: “Индетификација деце са потенцијалним специфичним тешкоћама у учењу приликом процене зрелости за полазак у школу“, Отилиа Велишек-Брашко, педагог-мастер, О. Ш. „Соња Маринковић“, Нови Сад

Jако утиснут траг – указује да дете има тешкоће у координацији поркрета, нарочито фине моторике, односно моторике координације шаке и прстију и кородинцаије око-рука, прсти су му недовољно развијени и непрецизни и врло често праве покрете из лаката и грчевито држе оловку, што доводи до тога да јако пристискају приликом цртања

Први редови одрађени брспрекорно а касније су линије и елементи све ситнији и неправилнијег облика и све је јаче утиснута оловка – овај знак указује на добру координацију фине моторике пстију али неразрађеност ручног зглоба, и када се рука умори, поркети су грчевити, све више стежу оловку при писању или цртању. Често деца са оваквим проблемима “тресу“ руку или шаку када цртају или пишу, јре их боли рука од грча због јаког стискања оловке.

Слични су знаци када је реч о лошем држању оловке, нпр. целом шаком, са четири прста или сл. хватање оловке, што не мора бити показатељ тешкоћа на подручју писања, јер истина је да су многи уваршили и специфичну технику дружања оловке, али пожењно је покушати држати је правилно када постоји сумња у тешкоће на пољу писања.

Тешкоће у имитирању задатих линија или форми – извртање фоми и елемената и не могућност да се остане у хоризонталној почетној линији, већ им се редови помере на горе или на доле указује на неорганизованост радње или пролбеме у просторној орјентацији.

 

Преузето са блога ,,У корак са децом савременог доба“.

Папирна декоративна јаја

Ево још једне идеје за улепшавање Ускрса у школама…

За прављење овог јајета може се направити једноставна организација, тако да свако дете прави по један део јајета, свако боји и украшава део картона за себе (што је шареније то је лепше), наравно, не морате се зауставити на једном јајету. Чак деца могу на сваком картону написати своје име (ипак је то „Ваше одељенско јаје“)…и има мноштво идеја још.

uskrs-8

Материјал: папир или картон, хефталица, оловка, игла, конац, и на крају потребан је шаблон по коме ћете сећи облике јаја (величину можете одабрати сами)

craftandcreativity_eastereggs

 

СРЕЋНО И ЗАБАВИТЕ СЕ!!!!

На који начин множити бројеве до 20 брже од калкулатора?

На који начин множити помоћу прстију?

Новогодишње чаролије

Идеје за украшавање простора

Деца обожавају лепак, шљокице и маказе. Дакле, будите ментално спремни на мало хаоса, заштитите радне површине, и наравно лепкове који не шкоде деци. Нека забава почне!!! 🙂

530355_224706844377209_48632060_n

555953_214491272065433_1184942977_n

993743_223564047824822_388811285_n

1463990_223563811158179_1353508519_n 1467482_219088188272408_1419309784_n 1468713_649003108484344_897903892_n

2123929522_684a17ded5 boja-za-prozore-2 Deda-mraz-otisak-ruke snowflake0130 ukrasi-za-novu-godinu-13 ukrasi-za-novu-godinu-20 ukrasi-za-novu-godinu-27 ukrasi-za-novu-godinu-31 ukrasi-za-novu-godinu-33

Како побољшати своје учење?

UPUSTVA ZA UČENIKE :
KAKO POBOLjŠATI SVOJE UČENjE?

images

ŠTA ZNAČI UČITI AKTIVNO?
• trudi se da gradivo razumeš i povežeš
• poveži gradivo koje učiš s onim znanjem koje već imaš (podela na predmete je didaktička, a u životu je sve povezano!)
•uči čitajući poluglasno (ili koristeći unutrašnji govor)
•pri ponavljanju čitaj samo podcrtane delove (ako se ne prisećaš, čitaj ponovo sve!)
• pronađi (i podcrtaj) važne delove (ako je gradivo sasvim novo tek tokom drugog čitanja) 
 svojim rečima tumači gradivo (i kad s i sam/a u sobi, ali pored zatvorene knjige)
• aktivno ponavljaj male celine i kreći dalje tek kada ih naučiš (ne brzaj!)
• obično se bolje uči samostalno, a povremeno se možeš s nekim međusobno ispitivati
pic
KAKO ORGANIZOVATI UČENj E?
• uči što je više moguće na istom mestu (u sobi!)
• 
razdeli gradivo u manje celine
• napravi polugodišnju strategiju učenja
• poctravaj bitne delove (u drugom čitanju)
• raspitaj se kako izgledaju testovi znanja i tome prilagodi učenje
• napravi svoje beleške ili skice
• u dnevnom rasporedu mora biti mesta za odmor, zabavu…
• pitaj nekog, ako ne razumeš (to nije sramota!)
• ne uči tokom noći uoči testa
• uči kontinuirano tokom cele godine (pomalo), a ne kampanjski
• prošetaj se i budi fizički aktivni i u vreme najžešćeg učenja
• ne odgađaj učenje u zadnji tren (to je brzi izlaz iz neugodnosti, ali nije konačno rešenje!)
• ako se baš sada ne možeš skoncentrisati, promeni dnevni plan učenja (ne troši vreme uzalud!)
• ako nisi uspe ostvariti plan učenja, koriguj ga prema novonastaloj situaciji    images (1)

KAKO POVEĆATI MOTIVACIJU? 
• veseli se kad nešto naučiš ili položiš (i proslavi“ to s društvom!)
• svaki napredak poprati pozitivnim mislima (i mali napredak je napredak!)
• traži zanimljivosti u gradivu (one uvek postoje!)
• nagradi se kad ostvarišplan (izlaskom!?)
• treba nagraditi i upornost u učenju (drugom ćeš prilikom naučiti brže i bolje!)
• nisu svi drugi pametniji od tebe, već bolje organizirani i imaju bolje navike i metode učenja i snalaženja

ŠTA NE TREBA ČINITI U UČENjU? 
• seti se na vreme da postoje provere učenja i to savkodenevno (one tebe vrebaju i kad ti ne misliš o njima!)
• ne razmišljaj o strahu od odgovaranja ili testa znanja tokom učenja
• ne postavljaj sebi prevelike dnevne zahteve i neostvarive ciljeve
• ne prekidaj učenje čim nešto ne razumeš (mozgaj ili nekog pitaj! To nije sramota!)
• ne budi malodušan/na zbog težine gradiva ili zaboravljanja (sve se može naučiti i svi zaboravljaju!)
• ne brzaj samo napred u gradivu (nište bez aktivnog ponavljanja!)
• ne odustaj od učenj a zbog zabave ili drugih poslova (najpre učenje, pa onda nagrada!)
• ne oslanjaj se praviše na tuđe beleške (one su najčešće usputni produkt tuđeg učenja!)
• ne veruj svojim drugovima i drugariama da vrlo malo uče (svi se volimo hvaliti! Hvali se i ti!)
• ne odbijaj pomoć i savete!

images (2)

Tekst pripremila:
Maja Vračar, diplomirani pedagog 

Леворуки и шта са њима

Ovaj tekst nije slučajno ispred Vas: ili ste Vi levoruki ili Vaše dete, ili neko Vama blizak.

28321_34_iffLevorukih je sve više. Na sreću skoro niko ne pokušava da ih natera da pišu desnom rukom, već pokušavaju da razumeju kako to izgleda živeti u svetu „dešnjaka“.

Naučnici se bave razlozima nastanka, ispitivanjima psiholoških karakteristika, kako funkcioniše mozak i motorika. Sa druge strane čak i industrija i trgovina se uključuju: prave se makaze za levoruke, neki instrumenti .

U zabavnim tekstovima po časopisima navode se slavne osobe koje su levoruke. Obično taj spisak počinje sa Leonardom da Vinčijem, Mikelanđelom, Betovenom, Bahom, Čarli Čaplinom, Polom Makartnijem ili vojskovođama: Cezarom, Aleksandrom Makedonskim, Napoleonom… Ko voli naučnike ne zaobilazi Ajnštajna ili Maksvela.

Na taj spisak možemo dodati nama važne levoruke osobe, svoju decu.

Pitajući se kako je nastala tolika razlika u korist dešnjaka, naučnici su pokušavali da nađu odgovor upoređujući istraživanja koja su se bavila životinjama, ali i različitim podacima o broju levorukih osoba, zavisno od zemlje u kojoj su se rodili i odrasli .

Interesantna su istraživanja na životinjama. Papagaji stoje na jednoj nozi , a drugom prinose hranu u kljun. Oko 60% ovih ptica jede koristeći desnu nožicu, a 40% levu. Nešto slično je dobijeno praćenjem ponašanja miševa i kokošaka. Jasno je da se čovek po mnogim osobinama razlikuje od životinja.

Šta je sa ljudima ?

Levorukih ljudi je 8% muškaraca i skoro 6% žena anglosaksonskog područja, nešto više od 4 % japanaca i malo više od 2% japanki, i na primer samo 1,5% kineza piše i jede levom rukom (na osnovu podataka I.Makarjeva, 2003.Petrograd).

Očigledno levorukost – desnorukokost nije stvar samo motorike šake, funcionisanja mozga, već i tradicije, verovanja, vaspitnih postupaka.

Obično se postavlja pitanje šta je uzrok levorukosti ? Naučnici nemaju jedinstven odgovor. Većina će primetiti da sigurno ima nekog rođaka, prethodnika koji samo piše desnom rukom, a sve ostalo radi levom rukom ili su mu dosta snažne obe ruke. Ranije se događalo da se deca uporno, još dok su sasvim mala, davanjem kašike, češlja ili igračke u desnu ruku navežbavaju za korišćenjem desne ruke, čak i ako ona nije dominantna.

Levorukost – desnorukost se određuje još u prenatalnom periodu. Zna se da se u porodicama koje imaju bar jednog levorukog roditelja 10 do 12 puta češće rađaju levoruka deca.

Deca vrlo rano pokazuju svoju opredeljenost (da li su dešnjaci ili levaci) već u prvim godinama života. Istina ima i slučajeva da se uočava kod neke dece i kasnije, ali ređe posle četvrte, pete godine.

Prateći svakodnevni život i igru sopstvenog deteta može se proceniti koja mu je dominantna ruka. Većina životnih aktivnosti se obavlja korišćenjem obe ruke. Ali ipak obično jedna ruka pridržava predmet, a druga preciznije i veštije obavlja određene aktivnosti .

U igri i životu, ne skrećući pažnju deteta, možete proveriti :

Kojom rukom:
– crta?
– drži četkicu za zube?
– se češlja?
– deli karte?
– gađa loptom?
– stavlja kocke, kad pravi kulu…,
– gura autić,….
– oblači lutku….
– niže perle…
– briše gumicom…
– koju ruku prvu stavlja u rukav .. kad se oblači…?

Ako dete u 9 od 10 ovakvih situacija koristi levu ruku, može se pretpostaviti da je levoruk. Ima dece i odraslih koji ravnomerno koriste obe ruke, pa će se njima desiti da 4, 5 aktivnosti rade jednom, a druge drugom rukom.

Ukoliko je potrebno, pravo testiranje može obaviti specijalista.

Poznato je da mozak čoveka ima dve polovine koje nisu indentične. Ako je razvijenija leva polovina mozga, čovek je dešnjak, a ako je razvijenija desna strana mozga, on je levoruk. Razlika nije samo u tome što jedan piše desnom, a drugi levom rukom ili šutira loptu levom ili desnom nogom. Naše polovine mozga odgovorne su ne samo za suprotne strane tela, već i za karakter naših aktivnosti.

Leva polovina mozga obrađuje informacije, sistematično, postepeno: proverava sve moguće varijante. Zahvaljujući toj polovini mozga mi razumemo smisao reči, apstraktne pojmove, sposobni smo da svet koji nas okružuje klasifikujemo, planiramo svoje aktivnosti uključujući logičko zaključivanje i činjenice. Zato nam se često čini da dešnjaci zaključuju crno-belo, logično, racionalno. Organizovani su, završavaju jednu obavezu i prelaze na sledeće, prvo planiraju, pa onda su u akciji, teško im je da promene odluke. Nude stabilnost i strukturu .

Desna polovina mozga obrađuje informacije intuitivno, trenutno, sa puno emocija, kreativno. Pa se događa da levoruki trpaju stvari na gomilu. Idu od jednog zadatka do drugog, neke ostavljaju nezavršene. Odlažu do poslednjeg momenta , pre nego što počnu sa radom. Zaboravljaju da planiraju, već su odmah u akciji. Ponekad trenutno uočavaju bitne stvari u situaciji. Za njih je karakteristično da u situaciji vide neobično i neočekivano, da primete nešto što većina neće videti. Ali će ponekad videti problem u nečemu sasvim jednostavnom. Često će sve to rezultirati izrazitiom kreativnošću.

Ove sposobnosti koje podstiču kreativnost imaju i svoje drugo lice. levoruka deca koja imaju sklonost ka istraživanju i kreativnosti imaju drugačiji tok razvoja od tipičnih dešnjaka. Razvoj levorukih često ide skokovito, neravnomerno , pa neke sposobnosti su niže od prosečnih vršnjaka, a neke druge daleko više. Takav razvoj, koji nema ravan uspon, već više cik -cak i trud levorukog deteta da se razvija u svetu dešnjaka stvara posebno izazovnu situaciju razvoja.

Neke teškoće koje se navode dalje u tekstu mogu da se uopšte ne pojave ili da prođu gotovo neprimetno, jer neki levoruki razvijajući svoje sposobnosti kompenzuju druge, pa su često bolji matematičari, lako izvode zaključke, ali teže pamte, nemaju snažnu koncentraciju ili imaju teškoće u pisanju.

Običan čovek nema problema kad treba da odredi koja mu je desna ruka. Za levorukog to nije baš jednostavno. Teškoće u prostornoj orijentaciji u životu i na papiru česta su odlika levorukih.

Igre na kojoj ti je ruci sat, narukvica, navezen detalj na rukavu… mogu biti podrška u orijentaciji. Setite se samo kako je izgledalo kad ste na časovima vožnje automobila morali da koordinirate rad ruku, stopala, pratite saobraćaj i da izvršavate naloge skreni levo – desno… sa sličnim teškoćama se suočava mališan kada ulazi u svet grafičkih simbola, pisanja, slova.

Pisanje kao u ogledalu, kada slova i brojeve deca pišu naopako, je samo jedna faza razvoja pisanja levorukog deteta. Verovatnoća da se pojavi pisanje kao u ogledalu je preko 80% kod levoruke dece uzrasta 5 -7 godina. Poznato je da je Leonardo da Vinči pisao kao u ogledalu i s leva na desno. Za levoruko dete je sasvim svejedno odakle počinje čitanje ili pisanje od gore, dole, s leva ili desna. Oni ne rade tako da bi nekoga nervirali, već zato što im položaj ništa ne znači. Zato je potrebno vežbanje korišćenja sveske, papira i podsećanje na pravac korišćenja papira sa leve strane na desnu i od vrha stranice do dna. Naravno vežbanje grafo-motorike treba da bude zabavno i bez prisile. Iako je dominantna na primer leva ruka, i stoji jasna preporuka da ne treba prevežbavati ruku, ne znači da se leva ruka ne upotrebljava. Treba koristiti različite aktivnosti u kojima se vežba motorika obe šake i tela u celini.

Igre traženja tuđih grešaka su uvek interesantnije od traženja svojih. Zato obične kocke sa slovima ili slovarice mogu biti zabavna igra ako se postavi zadatak da od 10 postavljenih slova pronađu tri koja su okrenuta naopako. Podrazumeva se ravnopravnost odraslog i deteta u zadavanju i rešavanju.

U nastavku se nude primeri različitih aktivnosti, zadataka, igara prstima koji pored grafomotoričkih vežbi uključuju dečiju kreativnost i logičko zaključivanje.

Mali podsetnik za roditelje, vaspitače i učitelje:

– Odrasli ne treba da pokazuje ni pod kojim uslovima negativan odnos prema levorukosti.
– Nemojte prebacivati levorukog na desnorukost: To ozbiljno ugrožava dečije zdravlje. Obično se u takvim situacijama najbrže primeti početak mucanja takvog deteta!
– Vodeća ruka se odredi prirodno do 4-5 godina. I ma koliko niste zadovoljni kvalitetom kasnijeg crtanja ili pisanja ne sme se prevežbavati ruka!
– Potrebno je pažljivo praćenje levorukog deteta : uočavanje promena raspoloženja, znati uzroke njegove radosti, ali i tuga, razumeti njegove probleme i pomoći mu da ih prevaziđe.
– Levoruki su temperamentni, nestrpljivi i često rade, a da ne promisle.
– Često ne mogu da se usredsrede, pažnja im je kratkotrajna i imaju potrebu za smenjivanjem aktivnosti. Nije da neće da sede, već ne mogu! Teško izdržavaju prisilu.
– Teškoće koje ima levoruko dete mogu biti teškoće samog deteta čiji uzrok nije u levorukosti.
– Naučite dete da pravilno sedi za stolom. Koristi prostor sveske. Vodite računa da njemu svetlost treba da dopire sa desne strane.
– Kada započne pisanje nemojte očekivati da slova piše povezano. Neki levoruki pišu kao u ogledalu, započinju pisanje sa desnog kraja papira, odozdo na gore i slično. Oni moraju da vežbaju korišćenje papira s leva na desno.
– Ne terajte ih da čitaju, iako znaju slova, ako sami ne pokazuju interesovanje. Njima treba više vremena igranja na slovo na slovo, različitih vežbi, igara sa prepoznavanjem slova i njihovih elemenata.
– Vašem detetu je potrebna pažnja i poseban pristup ne zato što je levoruko, već zato što je svako dete stvarno jedinstvena i neponovljiva osoba.
– Od razmevanja, strpljenja, ljubavi, blagovremene podrške i pomoći odraslog roditelja i učitelja zavisiće uspešnost i zadovoljstvo svakog deteta.

priredila Vesna Janjević-Popović

Имитирајмо „Ивана Зељковића“ :)

Ово је матрица, може се искористити за било коју наставну једницу, мењањем питања. 🙂

Игрокази

igrokazi

Претходно Старији уноси