О мени

Зовем се Наташа Соринкановић,  дипломирани сам учитељ и тренутно сам студент мастер студија на Факултету педагошких наука у Јагодини.  Прва четири разреда основне школе сам завршила у селу Оштрељ, надомак Бора. Када помислим на период основне школе у мени се буде само лепа сећања, како због мојих другова и другарица, тако због учитељице која се потрудила да у том периоду покупимо од ње што више знања и што више љубави. Цела школа није имала више од тридесет ђака и сви смо били једна заједница, породица, која се у свему слагала захваљујући њој.  Од нас је  створила добре и поштене људе. Овај период и она су ме навели на идеју бављења овом професијом и да на њу не гледам као на посао и обавезу, већ да ми представља задовољство бавити се њоме. Бити учитељ значи бити засипан дечјом љубављу, а од тога нема ништа лепше.  Изваредан је онај учитељ који воли свој посао, воли децу и то му даје снагу да што више ради на себи, учи, напредује, а као резултат тога је креативност коју на часовима доноси, инспирација коју буди у дечијим главама, љубав и доброту коју на њих преноси. Трудићу се да моје будуће ученике инспиришем, трудићу се да од њих начиним добре, поштене, вредне људе који ће ценити себе, своје најближе и околину.  Учитељски позив тражи пожртвовање, он је узвишен и племенит, такође, није учитељ онај који је васпитан и образован већ онај који је уверен да је рођен учитељ и да друго нешто не може бити. 

„Да се десет пута родим, десет пута би био учитељ.“ (Иван Филиповић)