Када се на часовима ради уз помоћ манипулације предметима треба водити рачуна о три кључна корака који воде тај процес:
– посматрање и одлука,
-изговарање, и
– писање.
Не смемо прескочити ниједну етапу овог процеса, уз помоћ њега деца из конкретне стварности које се осећа претвара у апстракцију. Коначно, производ је активно учење.
Сада упоређујемо бројеве 18 и 32.
1. Посматрање и одлука
Деци дати потребне штапиће да представљају два броја. Они их стављају близу један до другог. Наводити их на одговор и уочавање шта је веће и зашто. У почетку деца само упоређују која је трака, од штапића, дужа. Ово је први корак ка вишем апстрактном мишљењу.
ПРИМЕР: Узмите потребне штапиће да направите два наведена броја (користе се штапићи десетица и јединица). Који штапић је већи? Који је мањи?
2. Изговарање
Када смо припремили и одрадили све претходно, наводимо дете да научи изговор (веће, мање). Позивамо се на оно што је дете видело. Потребно јее да се створи атмосфера поверења, дете МОРА да уочи код свог предавача поверење, да шта год буде рекао може бити сигуран да његов одговор неђе бити одбачен. Постепено кроз вежбу побољшаће свој изговор.
ПРИМЕР: Деца користе своје изразе “ верује да је 18 дуже јер у себи носи број 8 али је краће“, „32 је предугачак“, …
Кроз разговор са децом исправљамо их да прекратко и предугачко мењамо са мање и веће.
„Осамнаест и тридесет и два су два различита броја, тридесет два је веће од осамнаест,а осамнаест је мањи од тридесет и два“.
3. Писање
Сада је тренутак када ћемо деци показати начин писања симбала мање и веће. (<,>). Почињемо од ознака које они већ познају (=), ознака једнако. Ослањамо се на њихово искуство. Овај знак = ће добро да Вам послужи, кад Вам кажем! 🙂 Препоручљиво је да раде истовремено оба знака,а негде унети и знак једнако, нека задаци буду мешовити, али распоређени по сложености.
ПРИМЕР:
18? 32 32< 18 18> 32
Затим, припремамо вежбице. Ако радимо са картицама, уводимо у рад нове картице.
СРЕЋНО! 😉
Коментари